srbinside

Namera nam je da kroz tekstove o zanimljivim i manje poznatim događajima, ukažemo na bogato kulturno-istorijsko nasleđe koje postoji na ovom tlu. Takođe, ne treba zaboraviti ljude sa naših prostora koji su se proslavili svojim otkrićima i ostavili trag u svetskoj nauci, kulturi, umetnosti..., a nepravedno su kod nas zapostavljeni. Mnogo je i onih koji i danas služe na čast Srbiji, ali se o njima, nažalost malo govori. Takvim, običnim ljudima koji imaju ideju, rade nešto korisno, lepo, humano... posvećen je ovaj blog. Osim divnih ljudi, u Srbiji ima i prelepih predela, sela, varošica kroz koja možemo da putujemo zajedno!

Dve reči

srbinside | 01 April, 2013 16:16

Venac, Velimir R. Rajić, 1911

Bilo je to za vreme jedne ne baš toliko slobodoumne vladavine u Srbiji. Kao i obično u takvim prilikama, živelo se, ozgo do dna društva, u večitome strahu i u večitoj laži: strah je izazivao laž, a laž je podržavala strah. Ljudi sa malo razvijenijom maštom, bez razlike položaja – razume se, što je položaj niži, tim je mašta bujnija – videli su, tada, na javi ono, što drugi, oni sa običnom maštom, ni u snu nisu pomislili.

Pošta Valjevo

U to doba, jedan rođak čiča – Milovanov pođe, svojim poslom, iz Beograda u V(aljevo) Znajući da je i čiča – Milovan imao da mu se nešto svrši u istom gradu, on mu se, pred polazak, javi. Porazgovore se i dogovore se, da rođak po stvari čiča – Milovanovoj ne preduzima ništa, dok mu čiča – Milovan ne telegrafiše, šta da čini. I rođak otputuje.

Posle dva – tri dana, telegrafista u V(aljevu) primi iz Beograda jednu depešu „veoma sumnjive sadržine“, kako je on mislio. I on s tom depešom odjuri okružnom načelniku, pokazujući se time kao revnostan činovnik i, što je glavno, hoteći skinuti sa sebe svaku odgovornost, ako bi što u stvari bilo. Načelnik, jednom svojom naredbom, stavi u pokret svoj policijski aparat, a on sam, lično, potraži i nađe rođaka čika – Milovanova. Pozove ga, kao bajagi, u šetnju, pa udare pored načelstva i tu svrate na kafu. Pošto sedoše, načelnik se kao priseti i reče:

– Zbilja, imate jednu depešu iz Beograda. Evo je kod mene na stolu.

– To je jamačno od Milovana? – reče rođak. – Dajte mi je.

I on ustade, pošavši stolu. Kroz glavu gospodina okružnog načelnika prođe strašan čopor misli. „A, dakle, on se nadao ovoj depeši?!... I tako se izdade, potrčavši, da je uzme?!... E, nećeš, sinko!... Znamo i mi ponešto!...“

I načelnik, jednim zvaničnim pokretom ruke, uze depešu. Rođak čiča – Milovanov zastade, zagledavši se u načelnika. Njemu sinu kroz glavu, da će u toj depeši biti nečega, što je vlast protumačila kao opasnost protivu „postojećega stanja“. „Biće tu neka šala Milovanaova“, pomisli on, znajući dobro čiča – Milovana i njegove šale.

– Koji vam je ovo Milovan? – upita načelnik ozbiljno, pokazujući mu izdaleka potpis na depeši.

– Milovan Glišić, književnik, moj rođak.

– Pa šta znači ova depeša?

– Dajte mi, da je pročitam.

– Ja ću vam pročitati.

I načelnik pročita depešu, udarivši glasno naročito na svršetak njen. Depeša je, zbilja, bila neobična, naročito za one, koji nisu poznavali čiča – Milovana. U njoj je bila adresa i dve rečenice. Adresa i prva rečenica bile su razumljive za svakog; druga rečenica bila je samo ovo: „dve reči“. A telegrafista je objasnio načelniku, da te „dve reči“ mogu biti neka lozinka, koja inače, za obične građane, ne znači ništa, no koja ima vrednosti, možda i vrlo velike vrednosti, za one, koji neprestano buškaraju po narodu i rade na promeni režima. Uz to, rođak čiča – Milovanov, iako je bio viši činovnik u penziji, nije bio vladinih načela.

– Šta znači ovo: „dve reči“? – upita načelnik.

– Dajte mi, molim vas, tu depešu, da vidim nešto, inače vam ne mogu ovako napamet ništa kazati.

Načelnik mu, najzad, pruži depešu.

Rođak čiča – Milovanov uze depešu, pročita je sam i zamisli se. On je bio uveren, da je čiča – Milovan u ovoj depeši načinio jednu šalu, koja je, eto, protumačena naopako, a i njemu načinila neprijatnosti. No on brzo pogleda u rubriku „broj reči“ i vide broj 10. Tad mu bi sve jasno. No da bi se opet uverio, on glasno poče brojati reči. Adresa i prva rečenica – koja je kazivala šta se ima činiti – iznosile su sedam reči. Dve reči, poslednje, i potpis – tri. Svega deset.

I rođak čiča – Milovanov ne mogade se više uzdržati i prsne u smeh.

– Što se smejete? – raskravljeno zvaničnim glasom upita načelnik. – Šta je to? Znate li vi...

– Ta ovo je šala Milovanova! Vi, jamačno ne znate Milovana? – upita on načelnika. – Otkud ovo da mu padne na pamet? – produži on za svoj račun.

– Pa šta je to?

– Evo šta je! Ovo je sve zbog zakona, no opet po zakonu, – reče rođak čiča – Milovanov, koji važi kao veoma šaljiv čovek.

Načelnik se namršti i opet zauze zvaničnu pozu.

– Vi znate – poče sad ozbiljio rođak čiča – Milovanov da se po Zakonu o telegrafu sve depeše, koje sadrže do deset reči, plaćaju, kao da sadrže svih deset.

— Kakve veze to ima sa Zakonom o telegrafu? – prekide ga nervozno načelnik.

– Čekajte malo, pa ćete se i sami uveriti i nasmejati. Ova depeša sadrži svega deset reči. Evo vidite.

I on pokaza depešu i glasno izbroja reči do deset.

– E, pročitajte dovde, gospodine načelniče, – reče rođak čiča – Milovanov i metnu prst do toga mesta, gde počinju „dve reči“. – Razumete li smisao?

– Razumem, – reče ljutito načelnik.

– Izbrojte, koliko tu ima reči.

Načelnik izbroja u sebi, pa reče:

– Sedam. Ali ja ne razumem, kakvo je ovo računsko ispitivanje.

– Razumećete sad. Ono, što je hteo, Milovan mi je napisao u sedam reči. Njegov potpis – to je osma reč. A treba platiti deset reči. Da ne bi državi poklonio taksu za dve reči, on je dodao one „dve reči“ i tako namirio deset. Razumete li sad?

I načelnik se morao nasmejati i, u sebi, naravno, zahvaliti Bogu, što se sve ovako lepo svršilo.

Za Srbinside priredio Milorad Jovanović (http://arh-gavrilo.blogspot.com)

Komentari

Research paper

Toovelt | 25/06/2021, 02:10

Also the scope is 250-650 phrases, although the word limitation for that Program informative article has varied through time. You have to stay inside this span the app that is internet won permit one to publish significantly even more than 650 fewer compared to 250 words.
http://sieuthibaby.vn/what-should-be-included-in-a-introduction
http://tobix.ir/how-do-you-get-above-a-700-on-gmat/
http://mysportnews.blox.ua/2021/04/double-your-profit-with-these-5-tips-on-write-my-literature-review.html

Review

Toovelt | 25/06/2021, 01:58

Research our samples of belonging informative article questions together with suggestions and explanations that will assist you compose a composition that's refreshing and inventive Die author schreiben perish Einleitung deiner Seminararbeit. Professionelle akademische Hilfe steht dir zur VerfГјgung
https://www.kurdnishan.com/%d9%87%db%95%d9%88%d8%a7%da%b5/5116/
http://www.aelis-solutions.fr/wp-content/_input_3_demo.html
http://ratenkredit-online.net/law-paper-reviewed-what-can-one-learn-from-others-mistakes/

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb