srbinside

Namera nam je da kroz tekstove o zanimljivim i manje poznatim događajima, ukažemo na bogato kulturno-istorijsko nasleđe koje postoji na ovom tlu. Takođe, ne treba zaboraviti ljude sa naših prostora koji su se proslavili svojim otkrićima i ostavili trag u svetskoj nauci, kulturi, umetnosti..., a nepravedno su kod nas zapostavljeni. Mnogo je i onih koji i danas služe na čast Srbiji, ali se o njima, nažalost malo govori. Takvim, običnim ljudima koji imaju ideju, rade nešto korisno, lepo, humano... posvećen je ovaj blog. Osim divnih ljudi, u Srbiji ima i prelepih predela, sela, varošica kroz koja možemo da putujemo zajedno!

Subotica kao Barselona

srbinside | 07 Februar, 2013 19:23

Subotica je krajem prošlog meseca primljena u Mrežu gradova secesije, čime je dobijena potvrda o značaju subotičke baštine na evropskom nivou, a ovaj srpski dragulj se tako pridružio gradovima poput Brisela, Barselone, Beča, Glazgova… koji upravo na toj osnovi razvijaju turizam i međusobnu saradnju.

Gradska kuća i plava fontana

Subotici je članstvo odobreno na Generalnoj skupštini u Aveiru u Portugaliji, gde ju je predstavljala prof. dr Viktorija Aladžić, docent na subotičkom Građevinskom fakultetu i njeni saradnici iz organizacije „Nasmeši se Subotici“. Profesorka Aladžić za “Srbinside” kaže da, prema njenim istraživanjima, u Subotici ima oko 100 objekata izgrađenih u stilu secesije.

Dr Viktorija Aladžić

- Ovaj spisak obuhvata objekte u Subotici i na Paliću, ali ne i u okolnim selima, a nisu obuhvaćene ni grobnice i  drugi spomenici (skulpture itd.). Neki objekti su veoma značajni, neki manje, a neki su, na žalost, već porušeni. Najreprezentativniji su: Gradska kuća, Sinagoga, Palata Rajhl i kompleks objekata na Paliću: Velika terasa, Vodotoranj i Ženski štrand. Oni su građeni u stilu mađarske secesije, ali imamo i vrlo reprezentativne objekte građene u stilu bečke secesije, kao što je Gradska najamna palata, potom objekte nastale pod uticajem secesije Darmštata, kao i minhenskog jugendstila. Tu spada i kuća Miloša Maksimovića koja je primer traganja za srpskim nacionalnim stilom. Koliko sam izbrojala ima oko 12 objekata koji su pod zaštitom zakona, ne računajući grobnice – kaže profesorka Aladžić.

Palata Rajhl

Naša sagovornica objašnjava da je ideja da se Subotica priključi Mreži gradova secesije nastala kao odgovor na višegodišnji problem očuvanja graditeljskog nasleđa. Poznato je da su mnogi objekti neopravdano uništeni, kao zgrada subotičkog pozorišta, ili čak srušeni.

Subotička sinagoga

- Naša mala neformalna grupa građana “Nasmeši se Subotici” organizovala je maja 2011, u saradnji sa kolegama iz Budimpešte i uz njihovu finansijsku pomoć, seminar sa temom “Zaštita nasleđa u okvirima urbanističkog razvoja”. Na seminaru su učestvovali stručnjaci iz Srbije, Mađarske, Katalonije, Škotske, Austrije. Među predavačima bio je i Luis Boš Paskal, podpredsednik Mreže gradova secesije, a iz razgovora sa njim je i potekla inicijalna ideja o učlanjenju Subotice. Decembra prošle godine predali smo molbu za učlanjenje, a konačno smo primljeni u januaru. Glasanje o prijemu obavljeno je nakon polučasovne prezentacije o subotičkoj graditeljskoj baštini u stilu secesije, i Subotica je jednoglasno primljena kao član – kaže profesorka.

Vodotoranj na Paliću

Secesija kao umetnički pravac

Secesija ili Art nouveau je poslednji umetnički univerzalni pravac koji je uspeo da unese sopstveni umetnički pečat u sve oblasti modernog života, stvorio je modu i stil života na kraju 19. i početkom 20. veka. To je pravac koji se odrazio pre svega u visokoj umetnosti arhitekture, slikarstva i skulpture, ali je ostavio jasan pečat i u dekorativnoj i primenjenoj umetnosti. Najpoznatiji stvaraoci ovog pravca su Antoni Gaudi, Edvard Munk, Gustav Klimt, Oto Vagner, Alfons Muha i drugi.

Komentari

ReArhitekta

Marko | 08/02/2013, 19:48

Vi ste se vrlo smireno i biranim recima izrazili. U Beogradu ne da se ne vodi racuna o vrednim zgradama i spomenicima, nego je pravi javasluk. Restauriraju se, obnavljaju i uredjuju objekti punom parom, al - samo na recima.

beograd

arhitekta | 08/02/2013, 19:16

Svaka čast profesorki i udruženju što su izgurali ovu inicijativu. U Beogradu ima mnogo objekata iz perioda secesije, ali se o njima, kao i o brojnim drugim spomenicima kulture, ne vodi računa. Bilo bi dobro da neko pokrene slicnu akciju kod nas

re-V-

srbinside | 08/02/2013, 11:49

Potpuno ste u pravu! I gospođa Aladžić pominje u tekstu da je reč o mađarskoj, bečkoj, pa i minhenskoj arhitekturi. Inače, reč "srpski" je u ovom kontekstu upotrebljena samo kao trenutna teritorijalna odrednica.
Hvala što nas čitate.

Re: Subotica kao Barselona

=V= | 08/02/2013, 02:57

"Srpski dragulj"? :o) Samo ako je i Rajhl Ferenc bio СРБИН. Sve je to građeno novcem iz Pešte!
Subotica je "srpski dragulj" koliko je i Pulska Arena hrvatska!

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb