srbinside

Namera nam je da kroz tekstove o zanimljivim i manje poznatim događajima, ukažemo na bogato kulturno-istorijsko nasleđe koje postoji na ovom tlu. Takođe, ne treba zaboraviti ljude sa naših prostora koji su se proslavili svojim otkrićima i ostavili trag u svetskoj nauci, kulturi, umetnosti..., a nepravedno su kod nas zapostavljeni. Mnogo je i onih koji i danas služe na čast Srbiji, ali se o njima, nažalost malo govori. Takvim, običnim ljudima koji imaju ideju, rade nešto korisno, lepo, humano... posvećen je ovaj blog. Osim divnih ljudi, u Srbiji ima i prelepih predela, sela, varošica kroz koja možemo da putujemo zajedno!

Prvi Husari bili Srbi

srbinside | 25 Februar, 2013 16:41

Mađari već vekovima predstavljaju svoju zemlju kao kolevku husara, elitnih jedinica lake konjice iz ratova protiv Turaka, što nije ništa drugo do kićenje srpskim perijem. Mnogobrojni naučni radovi potvrđuju da je sama reč „husar“ srpskog porekla, i da su prvi husarski odredi formirani u Srbiji. Uz to, Srbi su kumovali nastanku i ugarskih, i poljskih, i ruskih husara.

 

Srpski husar na konju, 15. vek, rekonstrukcija Vsevolda Guljeviča (Vojni Muzej Beograd)

Priča o ovim vojnicima prepoznatljivim po dolamama, britkim sabljama i markantnoj pojavi, počinje krajem 14. veka sa srpskim odmetnicima, nekom vrstom hajduka. Naime, prvi husari bili su članovi ovdašnje niže vlastele i otpušteni telohranitelji plemića, koji su sa dolaskom Turaka izgubili sve osim konja i sablje, razni najamnici i skitnice. Te neregularne jedinice izdržavale su se pljačkanjem teritorije pod turskom kontrolom, ali se nisu zadržavali isključivo na tome, tako da i najstariji ugarski dokumenti husare opisuju kao razbojnike. Prema linigvistima, ova reč ušla je u ugarski govor iz srpskog jezika. Njen koren, srpsko – hrvatsko „husa“, znači razbojništvo, pljačku, što upućuje na to da je husar bio pomešan sa latinskim korsar (corsarius), odnosno pirat, odakle se razvilo južnoslovensko gusar.

Oplemenjivanje

Međutim, već prema dokumentu iz 1403, husarski kapetan je postao čin u konjici kojoj je pripadalo plemstvo.

 

Oficir potisko posavske vojne krajine u tipičnom husarskom odelu sa karakterističnom hajdučkom kapom (Đenaro Bazile)

- To je vreme kada su Turci osvojili veliki deo Srbije i ugrozili južnu Ugarsku. Otomanski metod borbe bio je iznenađujući. Umesto da grupišu sve snage na bojnom polju, koristili su male, pokretljive grupe konjanika koji su munjevito napadali nebranjena uporišta i po potrebi se brzo povlačili. Da bi im se suprotstavili, Ugari su za odbranu svojih graničnih utvrđenja angažovali lako naoružane srpske konjanike, jer su ovi već preuzeli taj način borbe od Turaka. Tako su husari, sa dobijanjem statusa u vojsci, legalizovali svoju egzistenciju, a Ugari dobili dobre, jevtine ratnike, često spremne da se  bore samo za ono što opljačkaju – objašnjava Dušan Babac, autor knjige „Srpski husar“.

On kaže da je prvi husarski ispit snage bila Zimska kampanja ili Velika vojna, koja je započela 1443. pod vođstvom Janka Hunjadija (Sibinjanin Janka). Vojska od 35.000 ljudi pošla je tada iz Beograda i osvojila Kruševac, Niš i Sofiju, pri čemu je prethodnica, sastavljena isključivo od konjice, sasekla na komade turske snage koje su se prikupljale.

Srpski plaćenici bili su najbrojniji i u prvim poljskim husarskim jedinicama, i odigrali su ključnu ulogu u bici kod Orše (1514), gde je poljska vojska pobedila Moskovite (Rusi iz Moskovske Rusije). Husari su tamo razvukli centar moskovitske armije, a potom simulirali povlačenje. Kada je u poteru jurnula cela moskovitska konjica, izgubili su se sa strana, dok je gonioce dočekala jaka artiljerijska vatra. Tom prilikom poginulo je 30.000, a zarobljeno 3.000 Moskovita, zajedno sa zapovednikom Ivanom Čeljadinom i logorom sa 300 topova.

 

Rekonstrukcija izgleda srpskih husara u Poljskoj u vreme bitke kod Orše, akvarel Čedomira Vasića

Delije, najhrabriji ratnici

- U Ugarskoj, Poljskoj, kasnije Rusiji, uvek su Srbi donosili koncept husara, da bi ga domaćini brzo usvojili i prihvatili kao svoj, pošto se broj Srba u njihovim redovima vremenom smanjivao. Drugi narodi su ih vrlo cenili kao ratnike. I u otomanskoj vojsci, elitni vid konjice činili su Srbi, zvani delije (od turskog delil – vodič). Oni se pominju i u našim narodnim pesmama. Delije je bio glas da se nikada nisu povukli sa bojnog polja, čak i kada su bili upadljivo malobrojni. Zbog te ratničke veštine, Srbi su, u vreme Vojne krajine, bili graničari sa obe strane granice, i kod muslimana i kod hrišćana. Umesto da budu u kmetskom položaju, poput mnogih drugih naroda, prihvatali su i da ratuju za druge zbog zagarantovanih prava i sloboda – kaže Babac.

 

Delije su jedini u otomanskoj vojci imali pravo da budu okiceni krilima i perijem ptica

Kada je početkom 18. veka došlo do ukidanja Vojne krajine, Srbi su, na poziv ruskog cara Petra Velikog, krenuli u Rusiju da se tamo bore protiv Tatara. Oni će 1724. formirati prvi regularni husarski puk u ovoj zemlji, pod nazivom „srpski husarski odred“. U narednom veku, nije bilo rata koji je Rusija vodila, a da Srbi nisu u njemu učestvovali, ispoljavajući veliku hrabrost u borbama. Tako je tokom Sedmogodišnjeg rata (1756 – 1763), Petar Tekelija, potomak Jovana Tekelije, sa svojim husarskim pukom zauzeo i berlinsko predrađe Špandau, zarobivši 1.000 Prusa, 15 viših oficira i dva topa. Godinu dana kasnije, kod Kolberga, sa 700 husara jurišao je na 2.000 Prusa. Srbi su i tada trijumfovali i zarobili 60 pešaka, jednog oficira i 10.000 granata.

 

Konjanik Srpskog husarskog puka Carske Rusije,1741 - 1761, kolorisana litografija

Oficiri srpskih husara su se posebno istakli u borbama tokom Napoleonove invazije, što je jedan od najburnijih perioda ruske istorije, a njihova hrabrost i požrtvovanje, bili su glavni razlozi što su mnogi ruski dobrovoljaci 1876. pohrlili da pomognu Kneževini Srbiji u ratu za oslobođenje i nezavisnost. A koliko su Rusi cenili srpsku ratničku veštinu vidi se i po tome što su prvi i poslednji komandant čuvenog Lajb Gvardejskog husarskog puka, formiranog 1775. na zahtev carice Ekatarine II, kao njena elitna garda, bili Srbi – prvi premijer major Šterić, a poslednji general major Georgij Ivanov Šterić. U vreme vladavine Aleksandra III, kao mlad oficir, u tom puku služio je i princ Đorđe Karađorđević.

 

General major Georgij Ivanovič Ševič (1871 -1959), poslednji komandant Lajb Husarskog puka

 

Komentari

Super

Husarina | 15/02/2018, 17:28

Lepa stranica. Puno historijskih podataka i prikazano na zanimljiv način.

bilo bi lepo, samo bi trebalo dokazati

lazar | 24/11/2014, 21:25

da nesto bude istinito treba , ni manje ni vise, KONKRETAN DOKAZ ! nabrojte vase dokaze / ko, gde i kad / .

Re: Prvi Husari bili Srbi

Dusan | 23/08/2013, 13:02

Veoma mi je drago da je na ovom blogu objavljen izvod iz moje knjige Srpski Husar.
Prica o sajkasima ce biti objavljena u mojoj novoj knjizi Srbi i revolucija 1848-1849, koja treba da izadje do oktobra meseca.

Re: Prvi Husari bili Srbi

Миљуш | 26/02/2013, 07:52

Врло занимљив чланак. Ако може, било би лепо нешто да напишете и о шајкашима.

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb