srbinside

Namera nam je da kroz tekstove o zanimljivim i manje poznatim događajima, ukažemo na bogato kulturno-istorijsko nasleđe koje postoji na ovom tlu. Takođe, ne treba zaboraviti ljude sa naših prostora koji su se proslavili svojim otkrićima i ostavili trag u svetskoj nauci, kulturi, umetnosti..., a nepravedno su kod nas zapostavljeni. Mnogo je i onih koji i danas služe na čast Srbiji, ali se o njima, nažalost malo govori. Takvim, običnim ljudima koji imaju ideju, rade nešto korisno, lepo, humano... posvećen je ovaj blog. Osim divnih ljudi, u Srbiji ima i prelepih predela, sela, varošica kroz koja možemo da putujemo zajedno!

Grupni portret s pljeskavicom

srbinside | 19 Mart, 2013 17:11

Branislav Krivokapić za Srbinside

Bezgranična, neponovljiva, nezaustavljiva ljubav prema mlevenom mesu i mirisu ćumura. Zalivena gutljajima mlakog piva ne plaši se ni kancera, ni Božjega suda. Kao ekipa kraj manastira Tronoša koja je zadimila pod drvetom na kom su monahinje napisale da paljenje vatre i roštiljanje zabranjeno.

Roštiljanje pored manastira Tronoša

Ko zna koliko jagnjećih brigada svakog dana padne za otadžbinu?! Sa petstogodišnjim iskustvom u nabijanju na kolac i dranju jarca, priprema ražnja za nas je k’o dobar dan. Dosadna rutina! Poput slike iz dvorišta etno kuće „Jelena“ porodice Brdar iz Bezdana.

U dvorištu Etno kuće "Jelena" 

A ovi momci pokraj Lima u Prijepolju, na prošlogodišnjoj Zetovijadi, već su skoro završili posao.

Za razliku od krkanluka u sali Odžaklija planinskog doma Rtanj na Kopaoniku. Na ražnju prase koje liči na svinju, nad njime se nadvila suva rebarca, zariveni u debeli žar „prasencetu“ strah čuvaju ogromni ćupovi sa kupusom, krompirom i suvim mesom, a uz sve to kuvarica okreće tuce skuša porcijašica, kol’ko da ima za dijetalce.

U Planinskom domu Rtanj na Kopaoniku

Kome nije do pečenja vatru može iskoristiti da zanjiše kotlić sa ribljom čorbom.

Ili da iz šupe izvuče zaboravljeni „smederevac“ i na njemu pod vedrim nebom prokrčka kakav dobar gulaš.

Ako mene pitate, uz trpezu na kojoj su vlaške palačinke i fantastični sirevi Seke Vanucić iz sela Goranjane, meso ne bih ni poželeo.

Sirevi Seke Vanucić

Svaku prosečnu pljeskavicu menjao bih za dobru mekiku, ne baš tako veliku kao ove u Nišu.

Ali ćumurski advertajzing je neumoljiv. Nije lako odoleti duhovitim pozivima

i cenovnim egzibicijama

kakvih nema ni u prestonici roštilja Leskovcu. To što ja nisam ciljna grupa i na plaži kraj Borskog jezera doručkujem hleb, paštetu i jogurt, ne menja na stvari.

Deca brze hrane pašteti ne veruju. Kada smo pre nekoliko godina na putu za Ohrid svratili u Vranje, iako su sat ranije pojele po veliki sendvič iz domaće radinosti, moja kćerka, ljubi je tata, i njena drugarica zastale su već kod prvog kioska. I evo nas, ispred kuće Bore Stankovića, na 39 stepeni u hladu, sve sa pljeskavicama u ruci.

Kao u filmu „Dobro da bolje ne može biti“. Ili što bi rekli Vranjanci - Merak rabota!

Odlomak iz nikad objavljene knjige „Srbija brale!“

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb