srbinside

Namera nam je da kroz tekstove o zanimljivim i manje poznatim događajima, ukažemo na bogato kulturno-istorijsko nasleđe koje postoji na ovom tlu. Takođe, ne treba zaboraviti ljude sa naših prostora koji su se proslavili svojim otkrićima i ostavili trag u svetskoj nauci, kulturi, umetnosti..., a nepravedno su kod nas zapostavljeni. Mnogo je i onih koji i danas služe na čast Srbiji, ali se o njima, nažalost malo govori. Takvim, običnim ljudima koji imaju ideju, rade nešto korisno, lepo, humano... posvećen je ovaj blog. Osim divnih ljudi, u Srbiji ima i prelepih predela, sela, varošica kroz koja možemo da putujemo zajedno!

Španska korida na Tašmajdanu

srbinside | 28 Novembar, 2012 19:55

Popodne 2. oktobra 1971. godine, na stadionu „Tašmajdan“ u Beogradu, održana je prava španska korida, prvi i jedini put u nekoj evropskoj državi van Iberijskog poluostrva! Glavna zvezda tog „krvavog spektakla“ bio je Luis Migel Domingin, jedan od najboljih španskih matadora prošlog veka, čije je majstorije opisao Ernest Hemingvej u knjizi „Opasno leto“. Iako više nije bio u punoj snazi, Domingin je u dramatičnoj borbi na Tašu, sa povređenom rukom, ubio dva bika, za šta je nagrađen parom ušiju, a jednog od njih je kasnije, zajedno sa domaćinima, pojeo u Skadarliji!

 Prema proceni medija, u publici na stadionu „Tašmajdan“ tog dana je bilo oko 5.000 ljudi

Korida na Tašmajdanu, koju je organizovalo trgovinsko preduzeće „Zadrugar“ iz Beograda, podigla je prašinu u ovdašnjoj javnosti još pre nego što je i počela. Naime, organizatori su se, mesecima ranije, našli na udaru žestokih kritika Društva za zaštitu životinja koje je htelo da spreči „klanicu bikova“, pa je Dimitrije Kovačević, tadašnji upravnik Sportskog centra „Tašmajdan“, u jednom trenutku izjavio da će od svih onih koji se bune protiv koride, tražiti da mu donesu uverenja da su vegetarijanci!? Dodatnu teškoću predstavljala je izgradnja improvizovane arene, na koju je utrošeno više novca od planiranog, a kada je to završeno, predstava je odložena na mesec dana, zbog kiše.

Doček slavnog Luisa Migela Domingina na aerodromu Beograd bio je u španskom stilu – ples španske umetničke grupe

- Uoči 2. oktobra, po Beogradu su bili izlepljeni promotivni plakati, dok su nad gradom leteli avioni iz kojih su bacani letci. Pored autentičnosti španske koride, naglasak je bio na Dominginovom imenu, čija je slava zasenila oba torera sa kojima je nastupio na Tašu: matadora Roberta Pilesa i rehoneadora – torera koji se bori na konju – Alfreda Kondea. U svojoj 44. godini, koliko ih je tada imao, Domingin je bio živa legenda. Prijatelj Hemingveja i Pikasa, ljubavnik Ave Gardner... to je našim ljudima, uz radoznalost, bio dovoljan razlog za kupovinu karte. Prema proceni medija, u publici je tog dana bilo oko 5.000 ljudi – kaže istoričar Dejan Pavlović i dodaje da je, tokom borbi, komentator preko razglasa objašnjavao gledaocima pravila i karakteristične poteze.

Kao u Španiji

Kao što je običaj u Španiji, i korida na Tašu počela je svečanom paradom svih učesnika, uz muziku (španskog) orkestra sa tribina: povorku su predvodili albasirosi (konjanici), a za njima su stupali matadori, pikadori i banderiljerosi. Na mestu gde se nekada nalazila diskoteka „Cepelin“, bio je ograđen prostor za bikove iz čuvenog odgajališta u Galiciji. Koridu je otvorio Domingin, i to prilično dramatično, pošto je, posle petnaestak minuta borbe sa prvim bikom, povređen! Ipak, čim mu je lekar previo levu šaku, na oduševljenje publike, nastavio je borbu i efektno ubio životinju.

- Čini se da su domaćoj publici najviše smetali pikadori, dobro zaštićeni konjanici sa dugim kopljima, kojima su probijali vrat bika kako bi spustio glavu i omogućio matadoru da ga „obrađuje“. Već od drugog bika, svaki njihov potez je izviždan, a slično je prošao i rehoneador Alfredo Konde. Sa druge strane, dopao im se nastup drugog matadora, osamnaestogodišnjeg Roberta Pilesa, koji je najavljen kao Dominginov naslednik. Piles se borio na kolenima, što je vrlo opasno za matadora, jer u tom položaju ne može brzo da reaguje – objašnjava Pavlović.

Publici se najviše dopao nastup matadora Roberta Pilesa (18) koji se borio na kolenima, što je vrlo opasno za matadora

Bik na tanjiru

Prema njegovim rečima, najkritičniji momenat tašmajdanske koride odigrao se dok je Domingin „obrađivao“ svog drugog bika. Veteran se, naime, u jednom trenutku okliznuo, pa ga je bik dohvatio rogovima, ali, na sreću, i pored nekoliko pokušaja, nije uspeo da ga probode. Domingin se ni ovaj put nije povukao, i okončao je borbu preciznim udarcem mačem (estokom).

 U jednom trenutku Domingin se okliznuo i potom našao na rogovima bika

- Od ljudi koji su prisustvovali ovom događaju, čuo sam da je u publici bilo manje ljudi, nego što su izvestili mediji, odnosno ne više od 4.000 gledalaca. Moguće je da je to istina, pošto je prvobitno planirano da se posle prvog dana borbi odluči da li će korida biti nastavljena i sutradan, a to se, po mojim saznanjima, nije desilo. U monografiji „Tašmajdanske priče“ piše da su Domingina to veče izveli u Skadarliju i da je na meniju bio jedan od bikova ispečen na ražnju. Činjenica je da su mu domaćini, pre povratka u Španiju, za uspomenu poklonili gusle – kaže Pavlović.

 Borba je ipak okončana tako što je životinja bila probodena a onda i poslužena u jednom od restorana u Skadarliji

Milioner u 29. godini

Luis Migel Domingin (1926 – 1996), uz Manoleta i El Kordobesa, spada među najbolje španske matadore 20. veka. Prvog bika ubio je u četrnaestoj godini, a do dvadesetdevete, kada je postao milioner, likvidirao ih je oko 2.300! Iste te godine (1955) povukao se u mirovinu, da bi se 1959. vratio koridi, serijom borbi u kojima se nadmetao sa svojim zetom, Antoniom Ordonjesom (sin Ninja de la Palme, koji je Hemingveju poslužio za lik Pedra Romera u romanu „Sunce se ponovo rađa). Njihovo suparništvo opisano je u posthumnom delu Ernesta Hemingveja „Opasno leto“, nastalom na osnovu serije članaka koje je američki nobelovac napisao za časopis „Lajf“. Zanemarujući novinarsku objektivnost, Hemingvej je otvoreno stao na stranu Ordonjesa, koga je smatrao boljim matadorom od Domingina. Kasnije je uvideo da je pogrešio, ali je šteta već bila napravljena. Domingin se ponovo povukao 1961, a onda opet vratio u arenu 1971. Borio se do 1973, kada je definitivno napustio borbe sa bikovima.

Pisac Ernest Hemingvej (skroz levo) sa Dominginom i njegovom prijateljicom Avom Gardner, 1954. godina

Zavodnik slab na glumice

Domingin je bio nadaleko poznat i kao veliki zavodnik, a njegova slabost su, po svemu sudeći, bile glumice. Osvojio je srca najlepših žene svoga doba, poput Ave Gardner i Loren Bekol, a bio je u ljubavnoj vezi i sa glumicama Marijom Feliks i Miroslavom Štern. Godine 1954. oženio je nekadašnju mis Italije i glumicu Luciju Bose, sa kojom je dobio troje dece: sina Migela, poznatog pevača, i dve ćerke. Kada je čula da se oženio Boseovom, Miroslava Štern, meksička glumica češkog porekla, počinila je samoubistvo (1955). Domingin se razveo od Boseove 1968. Ponovo se oženio 1987, kada je za suprugu uzeo Rosario Primo de Riveru.

 

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb