srbinside

Namera nam je da kroz tekstove o zanimljivim i manje poznatim događajima, ukažemo na bogato kulturno-istorijsko nasleđe koje postoji na ovom tlu. Takođe, ne treba zaboraviti ljude sa naših prostora koji su se proslavili svojim otkrićima i ostavili trag u svetskoj nauci, kulturi, umetnosti..., a nepravedno su kod nas zapostavljeni. Mnogo je i onih koji i danas služe na čast Srbiji, ali se o njima, nažalost malo govori. Takvim, običnim ljudima koji imaju ideju, rade nešto korisno, lepo, humano... posvećen je ovaj blog. Osim divnih ljudi, u Srbiji ima i prelepih predela, sela, varošica kroz koja možemo da putujemo zajedno!

Koliko je koštala kajgana Svetog Petra

srbinside | 15 Januar, 2013 13:31

Pijan kao majka, nabiti rogove, dobiti korpu, košta ga kao svetog Petra kajgana, plava krv, kad na vrbi rodi grožđe, ostati na cedilu, španska sela... Iako fraze često upotrebljavamo u govoru i znamo dobro šta one danas znače, retko kada se zapitamo zašto se baš tako kaže, to jest kako su ti izrazi nastali. Za većinu nas, sve su to stvarno – španska sela.

 "Rogonja"

Otuda su iznenađenja moguća čak i kada verujemo da znamo poreklo neke fraze. Dobar primer za to je izraz pijan kao majka. Među mnogim njenim tumačenjima, posebno se ističe ono po kojem ova fraza potiče iz vremena kada su se žene porađale po kućama, bez stručne pomoći – u slučajevima zastoja porođaja, babice su davale porodiljama da piju alkohol, i to po mogućnosti što jaču rakiju, kao sredstvo protiv bolova. Tako je, često se smatra, nastao i izraz pijan kao majka, jer su žene u porodu stvarno bile pijane!

Međutim, lingvisti imaju drugačije objašnjenje.

- Čuveni ruski lingvista Nikita Tolstoj, povezao je ovo poznato slovensko poređenje sa nešto širim izrazom pijan kao majka zemlja. Naime, kod primitivnih naroda postoji verovanje da je majka zemlja sveopšta majka – prroditeljka celog živog sveta. Da bi ispunila tu svoju primarnu funkciju reprodukcije, majka zemlja mora obilato da bude natopljena vlagom, kišom. Svakog proleća, obilno natopljena prolećnim vodama, zemlja postaje napojena ili – "pijana" majka zemlja. Stoga je pridev pijan u ovoj frazi prvobitno značio: napit, napojen – objašnjava dr Dragana Mršević – Radović, profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu i jedan od najboljih poznavalaca frazeologije u našem jeziku.

I za frazu "nabiti rogove" postoji više objašnjenja. Prema jednom, najmaštovitijem, francuski kralj imao je običaj da muža neke dvorske dame koja bi mu se posebno svidela pošalje u lov da bi u međuvremenu mogao osvojiti njegovu ženu. Prevareni muž bio je obavezan da, kao dokaz izvršenja kraljevog naloga, donese jelenje rogove, zbog čega su ga dvorani koji su znali o čemu se radi nazivali "rogonja" i govorili da mu je žena "nabila rogove". Ipak, pošto je ovaj izraz postojao davno pre vladavine čuvenih francuskih Lujeva, verovatnije je da mu je osnova bila u običaju, zabeleženom još u staroj Grčkoj, da se za nemoralno ponašanje žena kažnjavaju muževi time što su im na javnom mestu stavljali rogove na glavu (rogovi predstavljaju falusni simbol, a dva roga su dva falusa, koje je muž trpeo u životu svoje žene).

Kada smo već kod muško – ženskih odnosa, nije na odmet pomenuti kako je nastao izraz "dobiti korpu", sa značenjem "dati otkaz", "odbiti". Ova fraza uvezena je iz Nemačke, a u Srbiju su je doneli naši prvi studenti koji su tamo studirali. Svoj postanak, verovatno, duguje činjenici da je u nemačkim zemljama još pre 15. veka zaljubljenik podizan, tj izvlačen do prozora svoje voljene u korpi. Kada ne bi bio uslišen ili dobrodošao, dobijao bi korpu sa oštećenim dnom, kroz koju je propadao na zemlju, ili bi ga nesuđena ljubavnica prosto ostavljala da visi u korpi kraj zida, na pola puta do njenog prozora. Setite se toga kada sledeći put "dobijete" korpu i shvatićete da to i nije tako strašno kao što je bilo ranije.

Sveti Petar i kajgana

Verovatno smo se svi, bar jednom, zapitali kakva je to bila kajgana koja se vezuje za ime svetog Petra.

- O tome je pisao još Veselin Čajkanović. On je našao da je ovaj izraz preuzet iz grčke poslovice, u kojoj je, umesto svetog Petra, u istoj ulozi sveti Đorđe. Poslovica je, opet, nastala iz jedne legende o čudu koje je sveti Đorđe učinio u Paflagoniji. Priča se da je neki dečko napravio kajganu svetom Đorđu i odneo je u crkvu. Tada naiđu četiri trgovca da se pomole Bogu, vide kajganu i pojedu je. Ali, svetac učini čudo i oni nisu mogli da izađu iz hrama dok svaki od njih nije dao veliki prilog u zlatu – kaže dr Mršević – Radović.

Među frazama preuzetim iz stranih jezika, nalazi se i izraz "plava krv", kojim se označavaju pripadnici aristokratskih porodica. Za razliku od mnogih drugih, za ovu frazu se manje – više zna kako je i kada nastao. Bilo je to u vreme kada su tamnoputi Maori vladali Španijom. Članovi starih kastiljanskih porodica tada su sa ponosom isticali kako njihovu krv nisu zagadili strani osvajači, a izraz koji su upotrebljavali, "plava krv", potiče otuda što su vene na njihovoj svetloj koži bile uočljivo plave.

Što se tiče izraza "španska sela" ova fraza samo posredno ima veze sa Španijom, a mnogo više sa Nemačkom i Slovenima. Navodno ju je prvi upotrebio slavni Gete u svom čuvenom romanu "Jadi mladog Vertera". Pretpostavlja se, međutim, da je nastala ukrštanjem dve starije nemačke fraze: "češka sela" (nemačkim vojnicima koji su tokom Tridesetogodišnjeg rata (1618 – 1648) prolazili kroz Češku, slovenska imena sela zvučala su čudno, nerazumljivo) i "to mi dođe španski" (u smislu to mi dođe nerazumljivo, slično kao što Francuzi kažu "to je grčki" ili Španci "to je arapski za mene").

 

Ostati na cedilu

Kako piše Milan Šipka u svom delu "Zašto se kaže?", koje sadrži objašnjenja 130 najčešćih fraza u našem jeziku, izraz "ostati na cedilu" u značenju "naći se u neprilici", "biti prevaren" i slično, deo je šire izreke, koju je Vuk Karadžić zabeležio u srpskim narodnim poslovicama. Tu stoji: "Ostao kao brabonjak na cijedilu. Đekoja se ovca ili koza pobrabonja u muzilici kad je muzu, pa kad se mlijeko procijedi, brabonjci ostanu na cijedilu. Mjesto brabonjak govori se i druga riječ".

Kad na vrbi rodi grožđe

Frazu "kad na vrbi rodi grožđe" upotrebljavamo sa značenjem "nikada". Međutim, to i nije baš tako, posebno ako ste vernik. Naime, neplodno drveće koje rađa korisnim plodovima navodno je postojalo u Rajskom vrtu iz koga su proterani Adam i Eva. Pošto će, prema hrišćanskom učenju, drugim Hristovim dolaskom, nastupiti svet Spasenja, za očekivati je da će tada i na vrbi opet roditi grožđe. Nevolja je, pak, u tome što su mnogi ljudi u međuvremenu izgubili strpljenje u iščekivanju, pa su ovu frazu počeli da upotrebljavaju u opštepoznatom značenju.

Komentari

Re: Koliko je koštala kajgana Svetog Petra

Sinisa Stanimirovic | 17/01/2013, 11:59

Kao i obicno, odlicni ste

Re: Koliko je koštala kajgana Svetog Petra

domacica | 15/01/2013, 19:11

najlepše priče o poreklu nekih uobičajenih fraza daje pok. Milan Šipka u svojoj knjizi.
Prijatno!

srbinside

srbinside | 15/01/2013, 18:42

Ha, ha... ne znam to za račun, tu bi moglo da se izvede milion idioma. Primera radi, lud ko hrana, lud ko lek, lud ko Infostan... Previše ludila.
Zanimljive informacije na ovu temu možete naći na www.vocabular.org Pozzz

Миљуш

Миљуш | 15/01/2013, 17:50

А зашто се вели "луд ко струја". Да није неком стиго рачун за струју па полудео или..

srbinside

srbinside | 15/01/2013, 17:35

Drago nam je što nas pratite, hvala na pohvalama. Ako vas ova tema interesuje, knjiga Milana Šipke je zaista sjajna. Pozdrav!

Re: Koliko je koštala kajgana Svetog Petra

pitija | 15/01/2013, 16:45

vredno čuvanja

Re: Koliko je koštala kajgana Svetog Petra

finosvesno | 15/01/2013, 15:39

Simpatično. :-)
Sve najbolje.

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb