srbinside

Namera nam je da kroz tekstove o zanimljivim i manje poznatim događajima, ukažemo na bogato kulturno-istorijsko nasleđe koje postoji na ovom tlu. Takođe, ne treba zaboraviti ljude sa naših prostora koji su se proslavili svojim otkrićima i ostavili trag u svetskoj nauci, kulturi, umetnosti..., a nepravedno su kod nas zapostavljeni. Mnogo je i onih koji i danas služe na čast Srbiji, ali se o njima, nažalost malo govori. Takvim, običnim ljudima koji imaju ideju, rade nešto korisno, lepo, humano... posvećen je ovaj blog. Osim divnih ljudi, u Srbiji ima i prelepih predela, sela, varošica kroz koja možemo da putujemo zajedno!

Žrnov pao zbog mauzoleja na Avali

srbinside | 17 Januar, 2013 18:49

Ovaj tekst je urađen na predlog čitaoca Miljuša od 14.01.2013 (http://srbinside.blog.rs/blog/srbinside/zanimljivosti/2013/01/12/najveca-slika-u-srbiji#comments)

Branislav Krivokapić za Srbinside

Ispod zidina Žrnova na Avali, srednjovekovne srpske tvđave podignute na temeljima nekadašnje rimske utvrde, godine 1915. poginuo je petanestogodišnji dečak. Sahranili su ga Nemci i na drvenom krstu napisali: „Ein unbekannter serbischer Soldat.“ Posle oslobođenja meštani obližnjeg sela podigli su spomenik od kamena na kom su urezane reči: „Ovde počiva nepozanti srpski vojnik”. A onda je 1934. kralj Aleksandrar I Karađorđević odlučio da se Žrnov minira i na njegovom mestu podigne Spomenik Neznanom junaku.

Na ovom mestu ranije se nalazila srednjevekovna srpska tvrđava podignuta na temeljima nekadašnje rimske utvrde

Zаšto su kralju smetаli ostaci grada koji Evlija Čelebija pominje kao jedno od šest najznačajnijih utvrđenja u Srbiji, a arheolozi tvrde da su se ljudi na ovom lokalitetu bavili rudarstvom još pre 4.000 godina, nikada nije razjašnjeno. Takođe nikada nije utvrđen identitet poginulog dečaka uprkos obdukciji koja je komisijski obavljena nakon ekshumacije izvršene 23. novembra 1921. Tadašnji novinari reporteri zabeležili su da je „bezimeni srpski vojnik bio je sitan čovek, skoro nežan, mlad tek ubačen u stroj”. Prema svodečenju Svetozara Vićentijevića, tadašnjeg predsednika opštine Beli Potok i prekaljenog ratnika čija je prsa krasilo čak 12 odlikovanja, pouzdano se zna da je dečak pripadao Sedmom puku Drugog bataljona Dunavske divizije. No, za razliku od starijih vojnika koji su imali oko vrata amajliju sa ubeleženim vojničkim oznakama i pukovskim obeležjem, mlađi vojnici su najčešće umirali bezimeni. Kada je rukodilac takozvane Tehničke policije koja je obavljala uviđaj, izvesni Andonović, otvorio grob pod lobanjom nije pronašao amajliju, već samo rasutu ratnikovu municiju. Očevici svedoče da je ceo levi deo grudnog koša nesrećnog dečaka raznesen granatom, što je jedan Belopotočanin prokomentarisao rečima: „Ovom ratniku neprijatelj nije mogao srce da sahrani! Ono je ostalo razneto negde na Avali...”

Tvrđava Žrnov na crtežu Feliksa Kanica

Nakon pretraživannja svakog dela umrlog vojnika Komisija nije mogla da utvrdi njegov identitet. Tek kada su na dnu grobnice pronađene cokule, one teške koje su pretvarale noge u žive rane, a ponekad su, baš kao i u ovom slučaju, vezivane telegrafskom žicom, otklonjena je i poslednja sumnja da se radi o srpskom vojniku. Uz cokule, upleten u kostur, pronađen je novčanik sa tri stara srpska dvodinarca sa likom kralja Petra, jedan groš i parče hartije, po kasnijim predanjima deo navodnog pisma upućenog najdražima. Stvari pronađene u grobu kasnije su preseljene u Vojni muzej, a kosti počivaju ispod jednog od najpoznatijih beogradskih spomenika - Mauzoleja Neznanog junaka. Na monumentu spomenika koji je je trebаo dа bude memorijаl žrtvаmа Prvog svetskog rаtа i poginulim u Bаlkаnskim rаtovimа, prvobitno je pisalo: „Aleksandar, kralj Jugoslavije, neznanom junaku“, ali ovakav natpis nije bio po volji komunistima koji su ga posle dolaska na vlast sastrugali, pretvorivši spomenik u kao elitno državno ceremonijalno mesto.

Kralj Aleksandar I Karađorđević

Pojedini istorijski izvori Aleksandrovu odluku da sruši Žrnov pravdaju činjenicom da kralj nije znao da su grad podigli Srbi, već je mislio da su to učinili Turci. Oni ozbiljniji, poput Radovana Damjanovića, enigmi Žrnov pristupaju znatno opreznije. Istražujući pozadinu rušenja tvrđave Damjanović ističe da se između dva rata Evropom širila moda podizanja spomenika neznanim junacima kojoj je podlegao i kralj Aleksandar prihvatajući Meštrovićev nacrt o mauzoleju na vrhu Avale. Za odluku da se podigne mauzolej na Avali, smatra Damjanović, kriva je Aleksandrova manijakalna opsesija jugoslovenstvom. Naime, iako Meštrovićeva ideja zapravo predstavlja malo izmenjenu kopiju grobnice Persijskog cara Kira, kamene skulpture žena (karijatide) u narodnim nošnjama iz svih banovina kraljevine na idealan način su simbolizovale “jugoslovenstvo” u koje je ugrađeno više od 4.000 kubika obrađenog kamena železnicom dopremanog iz Primorske banovine. Podizanje takve građevine na mestu starog srpskog grada, na planini koju su srpske vlasti još 1859. proglаsile zаštićenim prostorom, po Radovanu Damjanoviću predstavlja skandal bez presedana.

Odluka kralja o miniranju Žrnova i gradnji Mauzoleja Neznanom junaku

Miniranje je počelo 18. aprila 1934. i trajalo je tri dana. Pre treće serije miniranja areheolozi su pronašli ostatke iz rimskog doba, cisternu sa hladnom pijaćom vodom i peć za pečenje hleba. Uprkos tome uništavanje Žrnova je nastavljeno.

Dolazak kralja Aleksandra Karađorđevića na Avalu uoči miniranja ostataka tvrđave

Sravnjivanju sa zemljom stare srpske tvrđave kralj je lično prisustvovao, čak se i fotografisao kraj ruševina, a o bizarnosti čitave situacije svedoči podatak da je jedno dugme zа аktivirаnje minа pritisnuo tаdа desetogodišnji Aleksаndаr, sin knezа Pаvlа. Dva meseca kasnije, na Vidovdan 1934, na mestu groba nepoznatog srpskog vojnika iz I svetskog rata, kralj je položio kamen temeljac Spomenika neznanom junaku. Stari spomenik nepoznatog dečaka prenet je u portu crkve u Belom potoku, a novi, od tamnog jablaničkog granita, visok 14,5 metara, delo Ivana Meštrovića, člana iste masonske lože kao i tadašnji jugoslovenski monarh, osvećen je opet na Vidovdan 1938. Za svoj rad Meštrović je dobio enormni honorar čiji je iznos do danas ostao nepoznat, a kralj otvaranje mauzoleja nije dočekao. Ubrzo nakon rušenja Žrnova ubijen je u Marselju 9. oktobra 1934.

Grob neznanom junaku koji su posle Prvog svetskog rata podigli meštani Belog potoka

Brisanjem sa lica zemlje ostataka tvrđave Žrnov naneta je velika šteta kulturno-istorijskom nasleđu Srbije i Balkana. Da se to nije desilo ko zna šta bi sve do sada arheolozi okrili iz vremena od pre četiri-pet hiljada godina kada je beogradska regija bila važno trgovačko središte, Dunavom povezana s Crnim morem i Sredozemljem. Upravo zato protiv miniranja Žrnova bio je najveći deo beogradske čaršije, ali malo ko se usudio da kralju javno uputi zamerke. Tako je, na primer, аrhitektа Đurđe Bošković čim je Žrnov minirаn urаdio detaljnu skicu izgleda nekadašnje tvrđave, ali je ovaj svoj rad objavio tek 1942. godine. Najglasniji protivnik ideje da neznani junak počiva na Avali bio je Branislav Nušič tvrdeći da se tako daleko od Beograđana „sklanjaju samo dobrostojeći ljudi koji imaju automobile i tamo odvode ljubavnice“. Ali masonska megalomanija je bila neumoljiva i kosti nepoznatog dečaka čije je srce raznela nemačka granata ostale su na vrhu Avale, jednom od mesta na kom će, kako veruju srpski ufolozi, uslediti invazija vanzemaljaca na Zemlju.

Prvobitni izgled Mauzoleja Neznanom junaku

Komentari

komentar

mirjana | 08/02/2013, 19:50

Drago mi je da se o Zrnovu ponovo pise . Izasao je, koliko je meni poznato ,samo jedan manji tekst u dnevnom listu Politika pre vise od deset godina i nisam uspela da procitam bilo kakav komentar nakon toga. Zaista, vandalizam , primitivizam i sve druge pogrdne reci za sve one koji unistavaju kulturnu bastinu....Zar ne bi bilo divno da restauriran Zrnov krasi vrh Avale, tako lepe Avale , umesto "budjevina" koje se tamo uporno "budje" i naruyavaju je ....!

Re: Žrnov pao zbog mauzoleja na Avali

Aca | 21/01/2013, 20:38

Odlican tekst. Pozdrav za autora.

srbinside

srbinside | 18/01/2013, 13:09

Dobrodoslica roksani, pozdrav lori1, prijatan dan svim blogerima, a miljusu posebna zahvalnost sto znanje koje ima deli sa nama.

Re: Žrnov pao zbog mauzoleja na Avali

lora1 | 18/01/2013, 09:44

Iako,nisam daleko od tog mesta,nisam znala sve ovo?
Mnogo puta sam prolazeci pokraj nje,razmisljala o tajnama njene utrobe...A,secam se:
Jednog predvecerja,kada sam napustala svoj rodni kraj,da sam neku veliku tugu osetila kada sam stigla nadomak Avale.Pogledala sam ka njoj i u onom zadnjim zracima sunca mi se pricinilo kao da vidima nekog ko mi mase...Naravno,da je to privis,i da sam zelela da utisnem u dusu poslednje slike svoje prirode,al' do aerodroma sam videla te slike koje su ostale iza mene...Mozda je,taj mladi vojnik ? Mozda,je neka jos dublja tajna htela da mi se otkrije? Ne znam,ali uvek,kad dodjem i kad prolazim pored nje,ja imam osecaj,kao da mi ona prva salje dobrodoslicu.

Re: Žrnov pao zbog mauzoleja na Avali

Миљуш | 18/01/2013, 09:18

Испод ове последње слике треба исправити напомену да је то тзв Кирова гробница.Додао би напомену да је Жрнов постојао и у србским епским песмама као место Порче од Авале.Сама Авала се највероватније помиње под именом Ангурион у епу "Аргонаутика" од Аполонија Родоског (уз непосредни помен и најстаријег имена Београда-Каулиак).Авала је била и рудник у античко време, окна и данас постоје иако се руда више невади, па су ради чувања рудара и прихода Римљани подигли првобитну утврду.
И за крај:Причу о Жрнову би требало ширити што више.На овом сајту постоји и племенита иницајатива да се он обнови.
http://www.srpskikulturniklub.com/zrnov

Re: Žrnov pao zbog mauzoleja na Avali

roksana | 17/01/2013, 22:42

Prvi put posećujem ovaj blog, dolaziću češće. Vidim, ovde se može i nešto novo saznati.

Veliki pozdrav!

srbinside

srbinside | 17/01/2013, 21:03

Draga Aleksandra, hvala sto nas redovno pratite. Knjiga koju pominjete je sjajna. Veliki pozdrav!

Re: Žrnov pao zbog mauzoleja na Avali

aleksandra | 17/01/2013, 19:42

Kao i uvek na vasem blogu, super prica. Za sve koje interesuje ova tema toplo preporucujem sjajnu knjigu Zorana LJ.Nikolica Masonski simboli u Beogradu.

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb