srbinside

Namera nam je da kroz tekstove o zanimljivim i manje poznatim događajima, ukažemo na bogato kulturno-istorijsko nasleđe koje postoji na ovom tlu. Takođe, ne treba zaboraviti ljude sa naših prostora koji su se proslavili svojim otkrićima i ostavili trag u svetskoj nauci, kulturi, umetnosti..., a nepravedno su kod nas zapostavljeni. Mnogo je i onih koji i danas služe na čast Srbiji, ali se o njima, nažalost malo govori. Takvim, običnim ljudima koji imaju ideju, rade nešto korisno, lepo, humano... posvećen je ovaj blog. Osim divnih ljudi, u Srbiji ima i prelepih predela, sela, varošica kroz koja možemo da putujemo zajedno!

Samson Černov, ruski fotograf koji je zadužio Srbiju

srbinside | 11 Mart, 2013 17:32

Milorad Jovanović za Srbinside

Ako prelistamo fotografije, razglednice ili ilustracije iz perioda Balkanskih i Prvog svetskog rata, sa motivima iz Srbije ili srpske vojske, susrešćemo imena srpskih ratnih fotografa i ratnih slikara, pre svih Riste Marjanovića, a onda i vojnog sveštenika Šukovića ili Vladimira Becića...Ređe ćemo susresti ime Samsona Černova, koji je snimio, možda, najviše fotografija, uradio veliki broj umetničkih slika i snimio nekoliko dokumentarnih filmova.

Srpski vojnik Dragutin Matić, fotografija sa njegovim likom često je nazivana Oko sokolovo. Razglednica sa izložbe u Njujorku (Milorad Jovanović, privatna kolekcija) 

Ovaj ruski fotograf i slikar je bio rečitiji i bolji predstavnik Srba u svetu od mnogih državnih zvaničnika. Ali, izgleda da su ga Srbi zaboravili, kao što su zaboravili i Arčibalda Rajsa.

Samson Černov

O njemu nema mnogo pouzdanih podataka, smatra se da je rođen oko 1887. i da je sa 17 godina, kao dobrovoljac, pristupio ruskoj vojsci u Rusko – japanskom ratu. U Srbiju je došao 1912, kao dvadesetpetogodišnjak, da bi bio ratni dopisnik ruskih listova Novoje vremja (dnevni list) i Ruskoje slovo (mesečnik). Po podacima kojima je raspolagao šef srpske obaveštajne službe, Dragutin Dimitrijević Apis, Černov je u Rusiji imao porodicu, suprugu i troje dece.

Ovaj Rus je, najverovatnije, sklopio ugovor i sa francuskim izdavačima, te su njegove fotografije objavljene i u pariskom časopisu L’ Illustration. Nije ni stigao da ode iz Srbije, a već je otpočeo i Drugi balkanski rat. Snimao je velike napore srpske vojske i naroda, kao i posledice bugarskih zločina.

Osim neosporne fotografske veštine, Černov je imao i drugu, ređu osobinu; da svoje fotografije sredi i složi kao priču, te da ih izloži javnosti na uvid. Od 400 – 500 fotografija iz balkanskih ratova Černov je, u avgustu 1913. godine, priredio izložbu u beogradskom Oficirskom domu (danas zgrada Studentskog kulturnog centra). Te fotografije se danas čuvaju u Arhivu Srbije u Beogradu, složene u četiri albuma.

Izgleda da to nije bila prva izložba ovih fotografija, jer ondašnje beogradske novine pišu da su se u lepotu Černovljevih fotografija uverili i Englezi, a u novembru iste godine održao je i predavanje u Parizu.

U proleće 1914, u Petrogradu, u uglednom hotelu Astorija, on je, pored fotografija, izložio i slike u ulju širine od jednog do dva metra. Černov je svoje fotografije iskoristio kao predloške za velike uljane slike. Miroslav Spalajković, poslanik Srbije u Rusiji, izvestio je vladu: „Većina ovdašnjih boljih umetnika razgledala je ove radove, i našli su da ove slike po svojoj sadržini predstavljaju retku vrednost, a po svom umetničkom uspehu idu uz radove ruskog slikara Vereščagina.“

Samson Černov se kao dopisnik iz Srbije pojavio ponovo neposredno posle Sarajevskog atentata. U septembru 1914. godine, on je od strane Vrhovne komande Srpske vojske priključen filmskoj ekipi Đoke M. Bogdanovića, vlasnika bioskopa Kasina. Oni snimaju događaje na frontu prema Savi, razrušeni  Šabac, prelazak srpske vojske preko Save i dejstva u Sremu, kao i razaranja Beograda od strane Austrijanaca.

Kraljević Đorđe Karađorđević, ranjen na Ceru. Crtež Samsona Černova

Černov nije napustio Srbiju ni posle sloma 1915.  i povlačenja prema Albaniji. Zajedno sa vojskom i narodom prešao je albansku golgotu, i na tom putu napravio najdramatičnije snimke bezgranične snežne beline i usamljenih srpskih vojnika koji se bore sa hladnoćom, glađu i neprijateljem.

Sam Nikola Pašić, predsednik srpske vlade, odlučio je na Krfu da Samsona Černova pošalje u Evropu, da tamo pronosi istinu o patnjama srpske vojske i naroda.

Černov se potrudio da to poverenje i opravda. Petog juna 1916. godine u Galeriji Kraljevskog instututa u Londonu otvorena je izložba fotografija i akvarela sa motivima iz srpskih ratova od 1912. do 1915. godine. Izložbu je otvorio ruski veliki knez Mihail Mihailovič Romanov, stric cara Nikolaja II, a bili su prisutni svi ambasadori savezničkih država. Sa Krfa je došao i Nikola Pašić.

Autor izložbe, Černov, više od sat i po je svedočio o patnjama srpskog naroda u borbi za oslobođenje od Turaka i odbrani od Austrijanaca i Nemaca. Preko šest stotina zvanica je ćutke i sa saučešćem odslušalo ovu potresnu priču. Sutradan su sve ugledne engleske novine objavile prikaze ove izložbe. Novinar Evening newsa svoj prikaz je završio rečima: „Englezi, ne treba da se plašite tih mračnih boja. Idite da vidite kako se jedan narod sjajno borio i kako se i mi moramo boriti da ne bismo dočekali sudbinu ovog slavnog, herojskog naroda.“

Izložba je bila otvorena do avgusta. Poseta je bila velika, a tiraž kataloga, albuma sa dvadesetak odabranih fotografija štampanih kao razglednice, morao je biti doštampavan.

Ovako Srbi ostavljaju svoja ognjišta, 1915. godine (gore). Poljska bolnica Srpske vojske u blizini bugarske granice, 1915. godine (dole). Dve panoramske razglednice štampane povodom izložbe u Londonu, 1916. godine (Biblioteka grada Beograda, Zavičajno odeljenje)

Černov nije ostao u Londonu. Već u julu 1916. godine vratio se na Krf. Tamo je učinio jedan poseban gest. Rođen u jevrejskoj porodici u Rusiji, poželeo je da Srbima bude još bliži i izrazio je želju da krštenjem postane pravoslavac. Za krštenog kuma odabrao je generala Božidara Terzića, ministra vojnog, i na krštenju, 16. jula 1916. godine, dobio ime srpskog regenta Aleksandra.

Nedugo potom, Černov je ostao bez otadžbine. Kada se u Rusiji dogodila revolucija, on se, kao pristalica „belih“, nije mogao vratiti kući. Zato je za svoju domovinu odabrao Francusku i primio francusko državljanstvo. Međutim, pred kraj rata, Pašić Černova šalje u Ameriku. U martu 1918. Černov izlaže svoje fotografije i akvarele u Njujorku, u Grand Central Palasu. Opet drži predavanja, a 17. marta New York Times objavljuje intervju sa njim na celoj strani. I opet Černov malo govori o sebi, a mnogo o ispaćenom srpskom narodu kome je neophodna pomoć, o starom srpskom kralju Petru I Karađorđeviću i o hrabroj srpskoj vojsci koja krvari na obroncima makedonskih planina. Izgleda da se Černov neko vreme zadržao u SAD.

I opet, po završetku rata, evo Černova, u aprilu 1919. godine, u Parizu gde drži seriju predavanja o Srbima i njihovoj borbi, baš u vreme kad se vrše pripreme za održavanje mirovnih pregovora.

Černov je nastavio da svoje izložbe prikazuje na turnejama kroz SAD. Jednom prilikom je u Milvokiju na predavanju upoznao mladu glumicu, bivšu suprugu američkog magnata čelične industrije. Kada je sledeći put tamo boravio, njih dvoje su stupili u brak i ubrzo napustili SAD. U Francuskoj su, 1920. godine, u Bijaricu, kupili vilu Marbella, koju su renovirali.

Međutim, nisu dugo uživali na francuskoj rivijeri. Samson Černov je umro 1929, godine.

 

Kralj Petar na poštanskoj marki

U novembru 1914. godine, stari kralj Petar I Karađorđević pojavio se na bojištu u toku Kolubarske bitke. Bilo je to na položaju kod  Garevice u blizini Darosave. Taj događaj je Samson Černov fotografisao, a fotografija je poslužila kao predložak za izradu poštanske marke. Marka sa likom kralja Petra na bojištu puštena je u promet početkom oktobra 1915. godine.

Kralj Petar I Karađorđević na bojištu u toku Kolubarske bitke na položaju Garevica kod Darosave, novembar 1914. Razglednica (Biblioteka grada Beograda, Zavičajno odeljenje)

Komentari

Dragutin Matić

Julija Ćirković | 24/08/2014, 19:42

Zamolila bih vas ako ste u mogucnosti ili ako imate originalnu fotografiju Dragutina Matića "Oko sokolovo" da mi posaljete elektronskom putem. Volela bih da uradim sliku po toj fotografiji.
Unapred hvala
Julija Ćirković
slikar-ikonopisac

nepoznato

neven | 28/03/2013, 14:24

Nazalost, o ovom coveku se tako malo zna, a toliko nas je zaduzio

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb