srbinside

Namera nam je da kroz tekstove o zanimljivim i manje poznatim događajima, ukažemo na bogato kulturno-istorijsko nasleđe koje postoji na ovom tlu. Takođe, ne treba zaboraviti ljude sa naših prostora koji su se proslavili svojim otkrićima i ostavili trag u svetskoj nauci, kulturi, umetnosti..., a nepravedno su kod nas zapostavljeni. Mnogo je i onih koji i danas služe na čast Srbiji, ali se o njima, nažalost malo govori. Takvim, običnim ljudima koji imaju ideju, rade nešto korisno, lepo, humano... posvećen je ovaj blog. Osim divnih ljudi, u Srbiji ima i prelepih predela, sela, varošica kroz koja možemo da putujemo zajedno!

Poslednja evropska fabrika mehaničkih budilnika

srbinside | 07 Maj, 2013 13:32

Fabrika satova „Insa“ iz Zemuna je poslednja evropska, i jedna od svega tri fabrike u svetu koje još uvek proizvode mehaničke budilnike. Do 1990. godine, tu se izrađivalo i po 1.200.000 budilnika godišnje, a danas, u eri mobilnih telefona i elektronike, sa montažne trake siđe ih tek oko 10.000, od čega se dobar deo, zahvaljujući prepoznatljivom retro dizajnu, na zapadnom tržištu proda i po pet puta većoj ceni od proizvodne.

Insini mehanički budilnici

Poslednjih godina, međutim, u „Insi“,  umesto u satni program, najviše ulažu u proizvodnju vodomera, koji se mogu meriti sa uređajima renomiranih svetskih kompanija.

„Insa“ je počela da radi 1950. godine kao fabrika satova, ali se kasnije specijalizovala za proizvodnju raznih mernih instrumenata (vodomera, protokomera, gasomera, kalorimetara, vremenskih prekidača za namensku industriju i sl), odnosno kao industrija precizne mehanike. U vreme socijalizma, “Insini“ satovi, satni mehanizmi i vodomeri, izvozili su se na tržišta SR Nemačke, Velike Britanije, Švedske, Sjedinjenih Država, Italije, Holandije, Izraela i drugih zemalja, a najveći kupac naših budilnika bila je nemačka firma „Kinsle“ iz Šveningena, jedna od najjačih kompanija za proizvodnju velikih satova, koja je kupovala i do 500.000 komada godišnje, za tamošnje tržište i reeksport. Za sve te godine, na sve te količine, Nemci nisu imali nijednu reklamaciju, pa su odmah po ukidanju sankcija našoj zemlji nastavili saradnju sa svojim srpskim partnerom. I mada je proizvodnja mehaničkih časovnika danas drastično manja nego ranije, posla još uvek ima – trenutno u „Insi“ za „Kinsle“ izrađuju mehaničke štoperice na kojima je ispisan logo nemačke firme, iako su napravljene u Srbiji. Najveće dozvoljeno odstupanje svake od njih je 0,4 sekunde na 24 sata.

Ulaz u fabriku

- Osim nas, mehaničke budilnike prave još samo dve firme u Brazilu i Kini. Kinezi ih izrađuju od plastike, dok  90 odsto sastava naših čine mesing, bronza i nerđajući čelik. Sklapaju se ručno, svaki ima po 150 delova, a sastavljaju se iz 300 operacija. Do prošle godine, Hrvati su kupovali po 10.000 budilnika, dok smo ih u Srbiji prodavali oko 4.000. Izvozimo ih i Nemcima, a Amerikanci su lani kupili 10.000. U Americi je skupa proizvodnja. Prodavali smo im satove za po 10 dolara. Kada se tome dodaju troškovi transporta do Amerike, trgovačke marže i porezi, tamošnja cena im je bar 50 dolara. Zato pretpostavljamo da ih, zbog retro dizajna, prodaju po prodavnicama nameštaja – objašnjava Jovica Zarić, generalni direktor „Inse“.

Delovi za budilnike na montažnoj traci

A koliko je bio jak „Insin“ satni program, možda se najbolje vidi po tome što u Srbiji gotovo da nema većeg mesta ili železničke stanice bez „Insinog“ javnog sata. Među njima, najviše je „eksponiran“ onaj na zgradi Privredne komore, u Knez Mihailovoj ulici. Ipak, mnogi ne znaju da je to trenutno jedan od četiri najtačnija sata u Beogradu, kojim se već tri godine upravlja satelitskim radio signalom iz centrale za Evropu koja se nalazi u Frankfurtu.

Spirale za budilnike švajcarske firme "Eberleht"

- Ranije je satni program bio dominantan, dok sada 60 odsto naše ukupne proizvodnje čine vodomeri. Ne samo da smo u žestokoj konkurenciji svetskih firmi sačuvali glavnu poziciju na domaćem i tržištima većine bivših jugoslovenskih republika, već smo napravili model vodomera sa daljinskim očitavanjem koji je bolji od konkurentskih. Tako, recimo, naš instrument, za razliku od ostalih, registruje ako potrošač okrene vodomer, pa mu ovaj vraća potrošene kubike; ili da li je voda curi pre ili posle vodomera, jer u prvom slučaju troškovi popravke padaju na teret „Vodovoda“, a u drugom na teret potrošača – objašnjava Radomir Kotur, zamenik komercijalnog direktora u „Insi“.

On dodaje da su pilot projekat instaliranja „Insinih“ vodomera sa daljinskim očitavanjem prihvatili svi veći vodovodi u regionu, kao i da su ih izvezli i u Italiju, Španiju i Portugal, a trenutno se pregovara i sa Solunskim vodovodom.

Fabrika „Insa“, inače, zauzima površinu od 21.000 metara kvadratnih, a u njoj radi 240 radnika. U pogonu ima mašina s kraja 19. veka, i onih čija je vrednost oko 100.000 evra, a najvrednije su, kako kažu u ovoj firmi, švajcarski automati marke „Tornos“, koje, zbog velike preciznosti, koriste još i „Svoč“ i mnoge švajcarske kompanije. Na tim automatima se izrađuju osovine, zupčanici i drugi delovi koji se koriste u različitim proizvodima.

 

Tornosove automate (u pozadini) koristi i "Svoč" 

- „Insa“ je interesantna fabrika i sa aspekta deviznog poslovanja – na jedan dolar uvoznih repromaterijala, izvozimo tri dolara, s tim što su serije sada manje nego ranije. Ovo je i jedna od retkih preživelih proizvodnih fabrika u zemunskom basenu. Broj radnika je smanjen do privatizacije, ali posle privatizacije nije bilo otpuštanja. Čak je otkupljen i deo „Teleoptikovog“ programa, i zaposleno pedesetak ljudi iz te firme – napominje Kotur.

 

Japanci kopirali srpski sat

Mehanički šahovski sat, koji je patentirala i napravila fabrika satova „Insa“ za Šahovsku olimpijadu 1990. u Novom Sadu, osvojio je 1988. godine zlatnu medalju na međunarodnom konkursu „Eureka“ u Briselu  zbog do tada nepoznatog sistema za merenje poslednjih pet, odnosno poslednjeg minuta. Sat je konstruisan na osnovu sugestija naših velemajstora i bio je zvanični olimpijski sat i na Šahovskoj olimpijadi u Manili 1992. Kažu da su Japanci, čim je pušten u prodaju, poručili stotinak komada kako bi prekopirali njihov način rada. Veću proizvodnju ovog sata sprečile su ekonomske sankcije koje su uvedene našoj zemlji.

Šahovski satovi koji su nagrađeni na Eureci

Komentari

Sjajno

Milica | 08/05/2013, 00:07

Zbog fotografije sam procitala tekst, jako je interesantan, imam isti ovakav sat a nisam nista znala o toj fabrici...

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb