srbinside

Namera nam je da kroz tekstove o zanimljivim i manje poznatim događajima, ukažemo na bogato kulturno-istorijsko nasleđe koje postoji na ovom tlu. Takođe, ne treba zaboraviti ljude sa naših prostora koji su se proslavili svojim otkrićima i ostavili trag u svetskoj nauci, kulturi, umetnosti..., a nepravedno su kod nas zapostavljeni. Mnogo je i onih koji i danas služe na čast Srbiji, ali se o njima, nažalost malo govori. Takvim, običnim ljudima koji imaju ideju, rade nešto korisno, lepo, humano... posvećen je ovaj blog. Osim divnih ljudi, u Srbiji ima i prelepih predela, sela, varošica kroz koja možemo da putujemo zajedno!

Alija Sirotanović, junak jednog doba

srbinside | 14 Maj, 2013 16:33

Jedan od najpoznatijih rudara nekadašnje SFRJ Alija Sirotanović, svetski rekorder u kopanju uglja, čovek sa novčanice, pregalac i udarnik, svake godine sredinom maja “dobije prostor” u svim medijima. Istina, ne prevelik, čisto da se napomene da je umro 13. maja 90. nešto malo pre smrti Jugoslavije, i to u siromaštvu. Usput, svi se podsetimo ko je bio skromni i vredni kopač, simbol jednog udarničkog doba.

Njegov lik “krasio” je (tada jugoslovensku) novčanicu od 20.000 dinara od 1987. godine pa sve do reforme Anta Markovića i skidanja nula. Kada je puštena u opticaj ova novčanica, dinar se merio prema dolaru, a dolar je vredeo oko 1.290 dinara.

Alija je inače, mnogo ranije “zaslužio” mesto na novčanici, ali se umesto njega, kao predstavnik vrednih radnika i udarništva uopšte, na novčanici od 1.000 dinara, puštenoj u opticaj 1955. (posle denominacije 65. godine zamenjena u 10 dinara) našao Arif Heralić, radnik Železare iz Zenice. Arif nije bio udarnik, ali je imao šarmantan osmeh. I on je naravno, bio vredan radnik i, nažalost, iako invalid rada, kao i kasnije Sirotanović, i on je umro u siromaštvu.

  

Novčanica sa likom Arifa Heralića iz 1955

Sirotanović je jula 1949. godine oborio svetski rekord u kopanju uglja. On je tada u Rudniku mrkog uglja “Breza”, sa svojih osam komorata za osam sati rada iskopao 152 tone (253 kolica), čime je za 215 odsto prebacio brigadnu normu, a ujedno i oborio dotadašnji svetski rekord Rusa Alekseja Stahanova za 50 tona. Zbog ovog podviga odlikovan je ordenom – Junak socijalističkog rada, a postao je i simbol tog doba, medijska ličnost, podstrek za ostale radnike, čovek kome se godinama dičila radnička Jugoslavija.

 

Aleksej Strahanov na naslovnici "Tajma"

Mnogo se legendi ispredalo oko njegovog lika i dela, poput one da je na pitanje maršala Tita, šta želi kao nagradu, odgovorio “samo veću lopatu”. Pričalo se, takođe, da je prilikom uručenja ordena, umesto nagrade za sebe, zatražio struju za svoje rodno selo Trtoriće, gde je struja stigla pre nego što se on vratio iz Beograda, kao i da je negde sedamdesetih, bio na prijemu i da mu je Tito ponudio na poklon "auto po želji", a Alija je izabrao "fiću". Pisalo se čak I da je Andžej Vajda, inspirisan njegovim podvigom, snimio film Čovek od mermera.

Većina tih priča je samo deo folklora tog doba, a činjenica je da je Sirotanović  ceo radni vek proveo u istom statusu – rudar-brigadir, penzionisao se sredinom sedamdesetih i penzija mu je bila skromna. Jedna mala ulica u selu Trtorići nosi njegovo ime, u krugu rudnika postavljena je njegova bista, mnogi pevuše "Ti si naš ponos, Avdija, Ti si naš ponos k'o zastava", deo pesme “Srce, ruke i lopata” Zabranjenog pušenja, a većina mladih danas i ne zna ko je on bio.

preuzeto sa: grobsirotanovic-bihac.net

Nije na odmet pomenuti da je njegov ruski kolega Aleksej Stahanov, po postavljanju svog rekorda, upućen na studije u Moskvu, posle završenog školovanja radio je u Ministarstvu industrije SSSR, potom je direktovao u više rudnika. Od 1957. pa do penzionisanja 1974. radio je kao rukovodilac (direktor ili inženjer) u državnim rudnicima, bio je i poslanik Vrhovnog sovjeta SSSR, a grad Kadijevka, u kojem je započeo radnu karijeru, dobio je ime po njemu – Stahanov.

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb