srbinside

Namera nam je da kroz tekstove o zanimljivim i manje poznatim događajima, ukažemo na bogato kulturno-istorijsko nasleđe koje postoji na ovom tlu. Takođe, ne treba zaboraviti ljude sa naših prostora koji su se proslavili svojim otkrićima i ostavili trag u svetskoj nauci, kulturi, umetnosti..., a nepravedno su kod nas zapostavljeni. Mnogo je i onih koji i danas služe na čast Srbiji, ali se o njima, nažalost malo govori. Takvim, običnim ljudima koji imaju ideju, rade nešto korisno, lepo, humano... posvećen je ovaj blog. Osim divnih ljudi, u Srbiji ima i prelepih predela, sela, varošica kroz koja možemo da putujemo zajedno!

Tatari, srpska verzija Poni ekspresa

srbinside | 22 Jun, 2013 09:59

Srpski pandan jahačima „Poni ekspresa“ bili su tatari, kuriri koji su na konjima prenosili diplomatsku poštu između Beograda i Carigrada. I dok je priča o „Poni ekspresu“, mada je postojao svega 18 meseci, manje – više poznata u celom svetu, tatari su, sa istorijom od bezmalo 500 godina, skoro zaboravljeni i u Srbiji.

Bez obzira i na to što su, za razliku od jahača „Poni ekspresa“, koji su se po principu štafete, menjali na svakih 120 do 160 kilometara, jahali i preko 900 kilometara bez odmora.

Tatarin i surudžija

Tatari, diplomatski kuriri, nosili su diplomatsku poštu ne samo prema Carigradu, Travniku, Solunu ili Vidinu, već i važnu poštu za nahije po Srbiji. Rista Prendić je u svojoj 67. godini (što je u to vreme bila duboka starost), doneo sultanovo pismo da se dozvoljava povlačenje turske vojske iz Srbije. U martu, po snegu, prejahao je preko 900 kilometara od Carigrada do Beograda.

- Kada je Rista stigao u Beograd, Anastas Jovanović, dvoroupravitelj kod kneza Mihaila, video ga je kako dolazi i pitao: Šta ti je, Risto? A ovaj mu je odgovorio: Samo kod Kneza. Ponudio se Anastas još jednom da preda pismo umesto njega, jer je Rista bio strahovito umoran, ali je stari tatarin jednako odgovarao: Ne, ne, samo kod Kneza. Pozvali su Kneza, a Rista mu je predao pismo i pao od iznemoglosti. Vrlo lako je tada mogao da umre. Spasli su ga tako što su ga zatrpali u veliko korito sa kukuruznim brašnom, gde je ostao 30 sati. Budili su ga na svakih tri, četiri sata i davali mu po jedno rovito jaje i malo francuskog konjaka i on je preživeo – kaže Milorad Jovanović, kustos u PTT muzeju.

Priču o tatarima možete u celini pročitati na sajtu www.srbinside.rs

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb